01.05.2017.

14

Nekad se uhvatim kako otvaram stare postove i shvatih kako su redovno puni velike doze ironije, sarkazma, nezadovoljstva, ljutnje i negodovanja. A i ne čudi me kada su to otprilike reaktanti cijele hemijske reakcije moje ličnosti. Onda mi u oči upadne par redova odriješenih svega toga. Ko bi rekao da bi bilo šta živo što hoda ovom planetom zemljom uspjelo da smiri mene. Makar i toliko na par minuta koliko je potrebno da napišem i objavim nešto.

Nisi me promijenio. Čak štaviše, predamnom se iskristalisala svaka moja mahana i sve ono što mislim da bi nekome moglo ići na živce. Valjda u ovoj igri života svakome na pozornicu izađe lik kome bi dali svoje najbolje. I u taj mali kofer u koji pokušaš strpati sve ono što jesi na vrhu složiš ono ljepše. A ruke kako grabe po nutrini i prebiru, saznaju sve više. Volim one sa katancima čiju kombinaciju samo ti znaš, eventualno dopustiš nekome da dođe do 2-3 broja pa i svakog. A i tada  šifra gubi na snazi. Postaješ živa otvorena rana.

Govori mi prijatelj neki dan kako ne shvata ljubomoru i kako smo mi žene krvoločne zvijeri. Simpatična mi bi ta upotreba riječi ali odbijam se složiti. I mada je to često odraz nesigurnosti i nepovjerenja, opet je i podsvjesna reakcija na čistu emociju. Možda pogrešna al'zato smo ljudi je l'. I ne bi se zvali tako da ne radimo nešto mega debilno.

A šta mi možeš, ljubomorna sam na onu jutarnju kafu i cigaru koje ti prave društvo ujutro. Ljubomorna sam na onog čuvara sa faxa koji te nekad sreće u prolazu više nego ja. Ljubomorna sam što se lomiš radeći pa nekad i ne dočekam poziv kako bih ti taj dan čula glas. Ljubomorna sam na sunce koje ti mrsi trepavice i nervira te više nego ja. Ljubomorna sam na zimu, kad spusti svoje pahuljice i one legnu tebi na bradu.








<3


Hvala vam:22317